Neće vodenica u zaborav

U Markovoj Crkvi kod Lajkovca živi i radi Đorđe Pavlović, najmlađi vodeničar u Srbiji.

Otac i sin vodenicari

Valjevo – Tek je zagazio u šesnaestu, a već je majstor svog zanata – vodeničarskog. I to pravi majstor, ima i majstorsko pismo koje to dokazuje. I pokazuje ga mladi Đorđe Pavlović, najmlađi vodeničar u Srbiji, sav beo od brašna, dok oko njega tutnje tri kamena Kumove vodenice u Markovoj Crkvi kod Lajkovca. Drečavonarandžaste „najke” na nogama ne mogu da zavaraju, ovom učeniku prve godine valjevske Poljoprivredne škole selo i vodenica su draži od „Fejsbuka” i nekih šminkerskih fazona. Za dva meseca će biti šest godina kako sa ocem Milanom melje brašno.

– Volim ovaj posao, usavršio sam ga, zato su mi vodeničari i dodelili majstorsko pismo. U vodenici uvek ima nešto da se radi. Sejem brašno, zasipam, nekad pomognem ocu šta je potrebno, naučio sam i kamen da podsecam – priča golobradi mladić. Kad je počinjao, pre šest godina, džak brašna je uveliko bio teži od njega, pa je kofom zasipao. A sad već skoro i džak može da podigne, ojačao je.

Ipak prodata
Vodenicu u Markovoj Crkvi, koja se sada zove Kumova, od Turaka je otkupio Stevan Jeremić iz Lajkovca, jedan od najbogatijih trgovaca u vreme Miloša Obrenovića, navodi Milan Pavlović. U vlasništvu Jeremića svojevremeno je bio i hotel „Grand” u Valjevu, posedovao je i veliku površinu zemlje u Sovljaku kod Uba. Stevan je ostavio braći u amanet samo da ne prodaju vodenicu. Nisu ga ispunili.

– Ovaj zanat kod nas se prenosi s kolena na koleno, stvarno bih voleo da ga nastavim, da sutra i svojoj deci pokažem šta su i kako to naši stari radili.

Nije hteo Đorđe da bude smešten u Domu učenika Poljoprivredne škole u Valjevu. Rekao je svojima da će svaki dan putovati na nastavu, ne može on bez svoje Markove Crkve, bez vodenice… Više voli selo nego grad, kaže.

Vodenica koja se danas zove Kumova, nasred Markove Crkve, najmanjeg sela u lajkovačkoj komuni, postoji već 250 godina. Svu oronulu, zaraslu u korov, polusrušenu, 15. aprila 2009. kupili su je meštanin Milan Pavlović, rudarski tehničar u lazarevačkoj „Kolubari”, i njegov kum Slavko Jovanović. Kumstvo Pavlovića i Jovanovića starije je od vodenice, tri veka su dve porodice u vezi.

– Obično kumovi u Srbiji nikako ne sarađuju, a mi smo baš ušli u zanimljiv ortakluk. Zasukali smo rukave i obnovili vodenicu, godinu dana nam je bilo potrebno da joj vratimo autentičan izgled. Tačno 15. aprila 2010. njeni kamenovi, posle pauze od 20 godina, ponovo su počeli da se okreću – s ponosom se priseća Milan. U Markovoj Crkvi živi 120 duša i postoje dve vodenice koje rade. Davne 1948, kaže popis, na reci Toplici koja izvire u Vrujcima, na toku dugom 26 kilometara, sve do ušća u Kolubaru kod Markove Crkve, bile su 23 vodenice. Danas – četiri koje rade. Kumova je jedina sa tri vitla i tri kamena i sva tri rade.

Milan Pavlović do kupovine vodenice nije bio vodeničar, tek tada je počeo da „krade” pomalo zanata od oca koji je u mladosti radio u jednoj od vodenica ovog kraja. Sa kumom je u Kumovoj vodenici spojio lepo i korisno.

– Kada u zapadnoj Srbiji pomenete vodenicu, sve asocira na projino brašno, kukuruzno belo. Mi smo odlučili da pokažemo da ovde mogu da se melju sve vrste žitarica. To i radimo, meljemo beli i žuti kukuruz, pšenicu, raž, ječam, heljdu, ovas, i to isključivo ošljare, autentične stare vrste – navodi Milan. Vrlo malo rade uslužno, uglavnom melju svoje žito, sva roba koju proizvedu je deklarisana, strogo kontrolisana, upakovana u odgovarajuću ambalažu. Nalazi kupce u Lazarevcu, Beogradu, Valjevu…

Milan i njegove kolege po zanatu iz cele zemlje odlučili su da ne daju da vodeničarstvo zamre. Od 2010. postoji Društvo vodeničara Srbije, ima 70 članova iz naše države i Republike Srpske. Cilj im je da promovišu vodeničarski zanat, da ga otrgnu od zaborava, da očuvaju etno-stil gradnje, da se bore za stare zanate.

Svedok istorije
Pre tri decenije, 1986, u današnjoj Kumovoj vodenici u Markovoj Crkvi i oko nje snimljeno je šest epizoda čuvene serije „Vuk Karadžić” u režiji Đorđa Kadijevića. O tome svedoče fotografije koje Pavlovići s ponosom drže u vodenici. Na njima, u tursko doba vraćaju velika glumačka imena – Jovan Janićijević Burduš, Dragomir Felba, Stole Aranđelović, Danilo Lazović…Tri godine pre toga, 1983, vodenicom je, pričajući nezaboravne „Priče iz Nepričave”, šetao besmrtni Zoran Radmilović.

Onima koji pokažu da znaju vodeničarski posao, koji imaju svoju vodenicu i rade u njoj, koji proizvode kvalitetno brašno, dodeljuju majstorsko pismo. Jednom godišnje, ubuduće će to uvek biti 21. septembra, o Maloj Gospojini, okupljaju se na saborima vodeničara Srbije.

Dok je Milana, Đorđa i njima srodne sabraće po zanatu, vitlovi i vodenički kamenovi na ovom delu Balkana neće prestati da se okreću.

Izvor: Politika
Novinar: Slobodan Ćirić

Neće vodenica u zaborav 2017-11-17T13:10:06+00:00

Vodeničarsko brašno opet svi žele

Treći Sabor na reci Toplici, pritoci Kolubare, okupio vodeničare Srbije u Markovoj Crkvi kod Lajkovca. Kukuruzno i pšenično integralno brašno samleveno u vodenici vraća se na trpeze, kao vid zdrave hrane

Najmladji vodenicar

Uz želju da se vodeničko kolo okreće godinama i vekovima, juče je u Markovoj Crkvi, na obali reke Toplice, održan treći Sabor vodeničara Srbije. Okupilo se sedamdesetak vodeničara i pomeljara iz svih krajeva Srbije, a ove godine, prvi put, na saboru su bile i njihove kolege po zanatu iz Čajniča u Republici Srpskoj.

Pokraj znamenite Kumove vodenice na Toplici, desnoj pritoci reke Kolubare, dodeljena su majstorska pisma onima koji su od prošlogodišnjeg saborovanja do sada stasali u ovom, doskora zaboravljenom zanatu.

– Srpske vodenice su najznačajnije tekovine naše prošlosti i založnog prava na sopstvenu istoriju – rekao je otvarajući sabor Živorad Bojičić, predsednik Opštine Lajkovac. – Saborovanje vodeničara ima svoj dubok smisao, kao zaloga i uporište jednog od najplemenitijih zanata i smotra narodnog duha i srpske tradicije.

Najmlađi vodeničar u Srbiji, Đorđe Pavlović (15) iz Markove Crkve, i juče je zasukao rukave u Kumovoj vodenici, u kojoj ujam uzima već pet godina. Ovladao je bezmalo svim tajnama ovog zanata, kojim će se baviti i dalje, iako je upisao prvi razred Srednje poljoprivredne škole u Valjevu…

– Nije naporan zanat, jer ga volim – kaže Đorđe.

– Kad sam bio mlađi, dok su moji drugovi igrali fudbal, ja sam vreme provodio u vodenici. Međutim, mnogima od njih svidelo se šta i kako radim, pa su svojim očevima govorili: “Tata, kupi mi vodenicu.”

Dr Rade Jovanović, stručni savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, smatra da su vodenice pravi primer ruralnog razvoja i održivosti.

– Kukuruzno i pšenično integralno brašno samleveno u vodenici vraća se na trpeze, kao vid zdrave hrane – kaže dr Jovanović. – Pogotovo što je kukuruzno brašno odlično za ishranu osoba alergičnih na gluten. Uz odgovarajuće sertifikate, vodeničari bi svoje proizvode mogli da plasiraju na tržišta van Srbije.

Ove godine, prvi put na saboru učestvovali su i vodeničari iz Republike Srpske. Ovaj zanat, kažu, gotovo je nestao na prostorima levo od Drine.

SLAVA

Prvi put, ove godine, vodeničari obeležavaju svoju krsnu slavu, Malu Gospojinu, a nadamo se da ćemo se, ubuduće, svake godine, 21. septembra, okupljati u Markovoj crkvi – kaže Milan Pavlović, predsednik Društva vodeničara Srbije. – Ponosimo se što smo, za kratko vreme, uspeli da vodeničarski zanat otrgnemo od zaborava. Mnoge oronule vodenice širom Srbije se obnavljaju…

Najmladji vodenicar i njegova vodenica

– Malo ljudi posvećeno je očuvanju vodeničarskog zanata u Republici Srpskoj – kaže Darko Ćaćić, vlasnik vek stare vodenice na reci Janji u Čajniču. – Nekada, na reci Janji, bilo je stotinak, a danas postoje samo tri vodenice. Međutim, mnogo više vodenica postoji i radi u Bosanskoj Krajini.

Izvor: Večernje novosti
Novinar: B. Puzović

Vodeničarsko brašno opet svi žele 2017-11-17T13:10:06+00:00

Osnovac sa majstorskim pismom

Najmlađi vodeničar u Srbiji, Đorđe Pavlović (14), u Markovoj Crkvi kod Lajkovca. Kada je dobra voda, može da samelje stotinak kilograma brašna.

najmladji-vodenicar-djordje-pavlovic

Vodeničar

LAJKOVAC – Đorđe Pavlović (14) iz Markove Crkve kod Lajkovca zvanično je najmlađi vodeničar u Srbiji! Od Društva vodeničara Srbije dobio je majstorsko pismo o poznavanju ovog drevnog zanata, koji je doskoro bio na samoj ivici izumiranja.

Kumovu vodenicu na reci Toplici, staru bezmalo tri veka, Đorđe je toliko zavoleo, da je smatra za – drugu kuću. Obožava, veli, huk vode, zvuk tri vodenička kamena i nezaobilaznog čeketala. Zna, napamet, da nabroji nazive svih pedesetak delova vodeničkog kola!

– Pre nekoliko godina, kada je Kumova vodenica počela da radi, zainteresovao sam se da saznam kako melje žito – priseća se Đorđe. – Znam da podesim kamen, da lepo melje pšenicu, kukuruz, heljdu, ovas, uzmem ujam, razmerim brašno…

Nekadašnju Jeremića vodenicu, a sada Kumovu, obnovili su kumovi od starina Slavko Jovanović i Milan Pavlović, otac najmlađeg srpskog vodeničara. Godinu dana vredno su obnavljali svaki deo vodenice, sačuvali originalno ognjište, verige, naćve, vodenička kola, čak i kovane eksere…

– U toku dana, kad je dobra voda, mogu da sameljem stotinak kilograma brašna – kaže Đorđe. – Na sto kilograma brašna uzima se 15 odsto ujma. Uglavnom, znam sve što treba da bi vodenica radila, ako se nekad pojavi neki kvar koji još ne umem da otklonim, obavezno obavestim oca. Do sada, to se retko dešavalo.

Kad završi osnovnu, za godinu dana, Đorđe planira da upiše Srednju poljoprivrednu školu u Valjevu. Za razliku od svojih vršnjaka, koji se ne odvajaju od kompjutera, on obožava da boravi u vodenici.

– Najviše vremena provodim u vodenici kad je lepo vreme, tokom leta – kaže Đorđe. – Preko zime, više se družim sa kompjuterom. Mnogo ljudi sa strane dolaze u Kumovu vodenicu, da samelju žito. Većina se iznenadi kad ih dočeka osnovac, ali se još više oduševe kad vide koliko volim vodenicu i taj zanat, koji nikad neću da zaboravim, ili ostavim.

Baština

– Za ovu vodenicu smo od detinjstva bili vezani, zato smo kum Slavko i ja odlučili da je od naslednika kupimo i obnovimo – kaže Milan Pavlović. – Na reci Toplici, na 23 kilometra toka, nekada je bilo čak 26 vodenica. Sada postoje samo četiri koje melju žito, a čak dve su u našem selu. Moj mlađi sin Đorđe svakako će doprineti da taj stari zanat, baština u Markovoj Crkvi, ali i Srbiji, nesumnjivo bude sačuvana.

izvor: Večernje novosti
novinar: B. Puzović

Osnovac sa majstorskim pismom 2017-11-17T13:10:07+00:00

O nama pričaju drugi

kumova vodenica zima

O Kumovoj Vodenici pisala je dnevna i mesečna štampa, a najmlađi vodeničar je gostovao u emisiji Exploziv na Prvoj televiziji. Pogledajte reportaže i tekstove o Kumovoj Vodenici. Nadamo se da vam se svideti.

O nama pričaju drugi 2017-11-17T13:10:08+00:00

Palenta je najzdraviji obrok na svetu…

Kačamak ili palenta! Ješćete svaki dan!

Osim sprečavanja brojnih bolesti, ovaj obrok je i izuzetno ukusan.

Kacamak sa slaninom i sirom

Foto: Thinkstock

Palenta ili kačamak je jelo koje je nastalo u severnoj Italiji. Narodni naziv palente je kačamak i od davnina smatrala se seoskim jelom. Veoma zdrava i ukusna, palenta (kačamak) se i priprema veoma lako i može se konzumirati na razne načine u kombinaciji sa različitim namirnicama.

To je obrok koji je napravljen od belog ili žutog kukuruznog griza. Kukuruzno brašno ili griz imaju veoma pozitivan uticaj na celokupno zdravlje čoveka. Najvažnija stvar kod ovog jela je činjenica da palenta ne sadrži gluten i može je konzumirati svako bez obzira na starost.

Idealna je za male bebe, za ljude koji vode računa o svojim kilogramima ili pak za one koji imaju problema sa probavnim sistemom.

Sastav palente i njene zdravstvene prednosti

Ovaj obrok sadrži dovoljno minerala, nutritijenata i vitamina koliko je telu potrebno da bi normalno funkcionisalo. Palenta ima veliki učinak na sprečavanje raznih bolesti, kao i na sve ukupno zdravlje čoveka. Ona u svom sastavu ima prirodne masti tj. karitenoide i upravo te zdrave masnoće zaslužne su za palentine moći koje pospešuju bolji i kvalitetniji rad creva. Palenta (kačamak) je odlična u otklanjanju viška kilograma, jer takođe utiče i na dobro i zdravo varenje hrane.

Kukuruz je zaslužan za sve dobrobiti ovog ukusnog jela. Odmah iza pšenice i pirinča, kukuruz važi za najvažniju žitaricu na svetu. To je jedna od najboljih namirnica koja ljudski organizam ispunjava dugotrajnom dobrom enegrijom.

Kukuruzno brašno sadrži veliki niz hranljivih supstanci. To brašno je veliki izvor folata, vitamina B6, K i E, pantotenske kiseline, tijamina, riboflavina i nijacina. Takođe može se pohvaliti sa velikim sadržajem fosfora, magnezijuma, cinka, kalijuma, bakra, selena i mangana.

Zahvaljujući baš kukuruzu koji sadrži palenta ima veoma mali broj kalorija u sebi, te je zbog toga idealan obrok za mršavljenje. Ona je jedna od najboljih i najefikasnijih namirnica koje se preporučuju kada su dijete u pitanju.

100 g palente sadrži oko 380 kalorija. Ona u svom sastavu ima samo prirodne materija tako da su i nejni ugljeni hidrati i lipidi pozitivni za ljudski organizam. Palenta je odličan izbor za bebe i decu.

Zdrav obrok koji će oni obožavati pogotovu ako se iskombinuje sa jogurtom ili nekim povrćem koji mališani vole. Još jedan od razloga što je ovaj obrok idealan za decu je to što palenta sprečava nagli pad imuniteta.

Smanjenje rizika od kancera jedan je od prednosti koje ljudskom organizmu pruža palenta. Naučno je dokazano na univerzitetu u Americi da se konzumiranjem palente znatno smanju rizik pojavljivanja ove opake bolesti. Palenta će smanjiti rizik od raka debelog creva, kao i pojavljivanje hemoroida.

Jačanje ćelija debelog creva takođe je još jedan od uspeha koji je zabeležen kod osoba koje su palentu uvrstili u svoje redovne obroke. Osim što će ih ojačati, palenta će takođe delovati antioksidantno na celokupan organizam, ne samo na creva.

Smanjuje holesterol zahvaljujući dobrim mastima koje sadrži, kao i vlaknima i kompleksim ugljenim hidratima. Samim tim iz tih razloga, palenta (kačamak) će sprečiti i pojavljivanje viška kilograma. Konzumiranje ovog zdravog obroka donosi i korist kada je srčano i cirkularno zdravlje čoveka u pitanju.

Postoji razlika između domaće i kupovne palente.

Palenta koja se nabavlja u prodavnicama obogaćena je askorbinskom kiselinom tj vitaminom C i beta karotenom, te je samim tim nešto bogatija kada su vitamin A i C u pitanju od domaće, a kada je reč o kalorijama, ugljeni hidrati i masti su slične količine u sastavu i domaće i kupovne.

Palenta na ognjistu

Foto: Thinkstock

Priprema palente

Palenta tj. kačamak može se pripremati na dva načina. Svaki je veoma lagan i brz za pripremu. Da bi se napravila palenta na prvi način potrebno je u lonac staviti 3 i po šolje vode. Nakon toga dodaje se malo suncokretovog ulja i prstohvat soli. Kada sve to provri temperatura se smanjuje na minimun i sipa se jedna šolja kukuruznog brašna uz konstantno mešanje.

Kod spremanja palente preporučuje se upotreba drvene kašike, zbog oksidacije metalne kašike. Uz ovaj ukusan obrok mogu se dodati neke zdrave semenke ili omiljeno povrće.

Drugi način na koji se kačamak (palenta) može spremiti jeste sledeći. U posudu se sipa litar i po vode. Zatim dodaje se jedna kašičica soli i sačekati da voda provri. Kada je voda ključala dodaje se 500 g kukuruznog brašna. Brašno će ostati na površini vode. U brašnu se drvenom varjačom napravi rupa i ostavi se da se tako kuva na umerenoj laganoj vatri. Posle izvesnog vremena brašno će se stopiti sa vodom i tada je palenta, ukusna i zdrava, spremna za konzumiranje.

Od palente mogu se spremati i razna jela, a jedno od njih su ukusne i zdrave projice.

Sastojci potrebni za projice od palente su sledeći: 150 g palente; 3 jaja; 200 g brašna; 300 g sitnog sira, nemasnog; 1 kašičica soli; 1 prašak za pecivo; 200 ml jogurta; 100 ml suncokretovog ulja.

Dok se priprema smesa potrebno je rernu uključitina 200 stepeni. U jednu činiju umute se jaja sve dok ne budu blago penasta i u njih se dodaje ulje i jogurt, a zatim se smesa dobro umesi sa mikserom. Nakon dobijanja homogene smese dodaje se palenta i brašno sa kašičicom soli i sa praškom za pecivo.

Preporučljivo je koristiti bez glutensko brašno u tom slučaju. Kada se svi sastojci dobro promešaju i izjednače dodaje se sitan izmrvljen sir. U modlice ili u veći pleh sipa se smesa koja je prethodno namazana sa malo ulja.

Projice se peku na 190 stepeni sve dok ne porumene, a može se i čačkalicom proveriti da li su dovoljno pečene. Ukoliko čačkalica koja je ubodena u projicu ostane suva, to je znak da su dovoljno boravile u rerni i mogu se izvaditi da odstoje na sobnoj temperaturi pet minuta pre konzumiranja.

Dijeta sa palentom i jogurtom

Dijeta u kojoj su glavni akteri jogurt kao mlečne masti i palenta u poslednje vreme veoma je popularna. Jogurt se često koristi u mnogim dijetama, jer on takođe utiče na regulisanje probave i mršavljenja generalno. Rezultati će biti još bolji i jači kada se kombinuje sa kačamakom (palentom). Za ovakav vid dijete najbolje je koristiti organski kukuruz i domaću palentu (kačamak) mešati sa jogurtom koji u sebi sadrži mali nivo masti. Tanjir kačamaka sa jogurtom potrebno je konzumirati dva puta u toku dana, najbolje ujutru i uveče. Uveče je preporučljivo dva do tri sata pre spavanja.

Kacamak sa kajmakom i povrcem

Foto: Thinkstock

Kumova Vodenica

Izvor: stil.kurir.rs

Palenta je najzdraviji obrok na svetu… 2017-11-17T13:10:05+00:00

Kad kumovi brašno melju – Kumova Vodenica

Na reci Toplici, u Markovoj Crkvi kod Lajkovca, kumovi od starina, Slavko Jovanović i Milan Pavlović, zasukali su rukave i obnovili više od tri veka staru, nekadašnju Jeremića vodenicu. Na tri kamena, odskora složno melju brašno, a zvuk vodeničkog čeketala, kako kažu, više nikada neće prestati.

Da bi sačuvali nekadašnji ponos sela nisu žalili i novca ni vremena. Vodenicu sa nešto više od hektara placa kupili su za 9.600 evra. U njeno renoviranje i sređivanje placa uložili su još 15.000 evra.

“Čim smo čuli da su naslednici namerili da vodenicu prodaju, odmah smo odlučili da je ortački kupimo. Za nju smo od detinjstva emotivno vezani, uz nju smo odrasli i zato smo čvrsto rešili da je obnovimo, da ponovo melje žito”, kažu Slavko i Milan, koji je i vodeničar. “Vodenica je bila toliko oronula, samo što se nije srušila, a krov je prokišnjavao. Od korova i šiblja se nije ni videla.”

kumovi vodenicari
kumova vodenica ognjiste

Trudili su se da vodenica izgleda isto kao i kada je podignuta. Zbog toga su kupili starinsku kuću i ćeramidu sa nje premeštali na vodenicu. Tridesetak ljudi na mobi, tri dana je na krov vodenice podizalo 12 tona ćeramite, starog crepa.

“Punih godinu dana prilježno smo obnavljali svaki deo vodenice. Sačuvali smo i originalno ognjište, verige, naćve, vodenička kola, čak i stare kovane eksere”, kažu ponosni vlasnici vodenice. “Nameravamo da osnujemo svojevrsni muzej hleba, da mladi naraštaji mogu da okuse proju, projaru, mlečnicu, kačamak, … Da vide hlebnu furunu.”

Kumovi će uskoro da osnuju Društvo vodeničara Srbije. Pripremili su sva dokumenta, sledi registracija udruženja građana, čiji je cilj da se obnovi što više starih oronulih vodenica na srpskim rekama.

“Na placu pored vodenice planiramo da napravimo turistički kompleks, sojenice na reci i vajate, apartmane za boravak gostiju, sa oko 30 ležajeva. Nadamo se da će nam i država pomoći da tu zamisao i ostvarimo,” kažu Slavko i Milan.

“Na reci Toplici, na 23 kilometra toka, nekada je bilo čak 26 vodenica. Sada na Toplici postoje samo četiri koje melju žito, a čak su dve u našem selu”, kažu naši sagovornici. “Ujam od samlevenog žita, po starinskom običaju, uzimamo.”

Za kratko vreme ova vodenica pročula se širom valjevskog kraja. Jedino u njoj niti je bilo, a neće ni biti, vampira koji je plašio vodeničare, već samo sloge, poštenja i ljubavi za srpsku baštinu.

Kad-kumovi-brasno-melju
Izvor: Večernje novosti
Novinar: B. Puzović

Kad kumovi brašno melju – Kumova Vodenica 2017-11-17T13:10:06+00:00

Belo kukuruzno brašno

Belo kukuruzno (projino) brašno proizvedeno je od belog kukuruza. Bogato je ugljenim hidratima što ga čini lako svarljivim. Kao bezmasni deo ugljenih hidrata iz kukuruza odlična je komponenta prehrambenih proizvoda.Ne sadrži gluten i za dizana testa se mora mešati sa drugom vrstom brašna. U sastavu ima dosta minerala i vitamina E. Kao sastojak nalazi se u preko 3.000 prehrambenih proizvoda, od testenina do raznih pica.Najpoznatija jela su kačamak i proja. Pakuje se u pakovanjima od 1, 3, 5 kilograma, ali i u većim pakovanjima po Vašoj želji.

Kačamak

  1. U provrelu vodu staviti so i mast.
  2. Kuvati oko 5 minuta, zatim postepeno stavljati kukuruzno brasno uz konstantno mešanje.
  3. Kada ste ubacili svu količinu brašna, ubacite sir i promešajte.
  4. Kačamak je gotov kada se odvaja od suda u kome se pravi

Sastojci

  • Belo kukuruzno brašno 400g
  • Voda 1 litar
  • Svinjska mast 100g
  • Sitan sir 200g
Belo kukuruzno brašno 2016-05-23T11:23:08+00:00

Žuto kukuruzno brašno

Kao što i ime kaže ovo brašno je proizvedeno od žutog kukuruza. U svom sastavu sadrži veliki broj minerala, kao i vitamina E.Ovo brašno dobijeno je finim mlevenjem kukuruznih zrna i žute je boje. Ne sadrži gluten pa bi za rast testa trebalo pomešati sa drugom vrstom brašna u proizvodnji pekarskih proizvoda

Kukuruzno brašno se najčešće upotrebljava za izradu kaša i palenti. Pakuje se u pakovanjima od 1, 3, 5 kilograma, ali i u većim pakovanjima po Vašoj želji. Preporučujemo jedan recept od ovog brašna po našem izboru.Domaće tortilje

Kukuruzno žuto brašno, meko brašno i soda bikarbonu prosejati.
Zatim dodati kukuruzni griz i so, te suvu smesu promešati.
Umutiti mikserom jaja, dodati mleko i mešavinu brašna, a na kraju mineralnu vodu i mikserom izraditi u glatko testo.
U malom tiganju otopiti i zagrejati margarin, zatim margarin preručiti u lonče i na skoro suvoj površini teflon tiganja na jačoj vatri peći tortilje prvo sa jedne strane.
Zatim okrenuti i peći sa druge strane.
Prilikom pečenja svake tortilje površinu tiganja preliti sa otopljenim margarinom i isti izručiti u lonče.
Od ove smese dobije se oko 16 manjih tortilja.
Za pečenje svih 16 tortilja neophodno je oko 20 minuta

Sastojci

2 Jaja
150 g žutog kukuruznog brašna
2 kašike kukuruznog griza
250 ml mleka
50 ml mineralne vode
malo soli
malo sode bikarbone
25 g margarina za pečenje toritilja

Žuto kukuruzno brašno 2016-06-15T10:49:32+00:00

Pšenično integralno brašno

Pšenično integralno brašno je dobar izvor proteina i dijetalnih vlakana. Ima visok sadržaj proteina 14-15%. Skoro sva dijetalna vlakna su nerastvorljivi končići koji popravljaju zdravlje creva. Utiče na smanjenje holesterola u krvi.

Preventivno deluje na gojaznost, bolesti srca i krvnih sudova i dijabetes. Dobar je izvor mnogih važnih vitamina i minerala, kao što su vitamini B grupe i gvožđe. Pakuje se u pakovanjima od 1, 3, 5 kilograma, ali i u većim pakovanjima po Vašoj želji. Preporučujemo jedan recept od ovog brašna po našem izboru.

Integralni hleb

Prvo pomešati sva semena i kratko ih propržiti na suvom tiganju.
Promešati i sve vrste brašna. Zatim pripremiti premaz za hleb, jer treba da se ohladi.
U jednu manju šerpicu pomešati ravnu kašiku brašna sa 1 dl vode i staviti na ringlu da provri, stalno mešajući.
Kad provri, skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi. Sa ovim možete premazivati sve vrste posnih peciva.
U činju za mešenje izdrobiti kvasac i razmutiti ga sa malo mlake vode. Zatim dodati deo pomesanog brašna, so, šećer, ulje, propržena semena i malo vode,pa u početku mešiti sa varjačom.
Zatim uz dodavanje ostatka brašna i vode umesiti testo rukom, pokriti ga i ostaviti 1h da se udvostruči.
Uskislo testo podeliti na 3 jufke. Radnu ploču posuti sa malo integralnog brašna i svaku jufku rasklagijati, uviti kao kiflu i formirati veknu.
Na tacnu pomešati razne vrste semena za valjanje. Prvo svaku veknu premazati sa pripremljenim premazom od brašna i vode sa svih strana, pa uvaljati u semena, zarezati na par mesta i složiti u obložen pleh.
Pokriti i ostaviti 20 minuta još da odmara. Hleb peći na 200°C oko 40 minuta.

Sastojci

500 g pšeničnog brašna
400 g heljdinog brašna
100 g belog brašna
0,5 l vode
40 g kvasca
1,5 kašika soli
1 dl ulja
2 kašike susama
2 kašike semena lana
2 kašike semena suncokreta
2 kašike ječmenih pahuljica
1 kašika brašna
1 dl vode
mešana semena za valjanje hleba

Pšenično integralno brašno 2016-06-15T10:50:41+00:00

Heljdino brašno

Zbog hranljive vrednosti heljda spada u zeljasto povrće. Brašno, koje se dobija mlevenjem oljuštenog zrna heljde, je vrlo ukusno i hranljivo.

Koristi se za pripremanje palente, hleba i peciva (kao dodatak drugih žitarica), pita, palačinki, torti i drugih specijaliteta, kao i testa za rezance.
Heljdino brašno se koristi kao dodatak drugim vrstama brašna. Brašno heljde je tamne boje i nije glatke strukture. Heljda je bogata ugljenim hidratima, lako je probavljiva, ne podiže nivo glikoze u krvi, pa je pogodna, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Ne sadrži gluten!
Pakuje se u pakovanjima od 1, 3, 5 kilograma, ali i u većim pakovanjima po Vašoj želji.

Projice sa heljdom i povrćem

Uključite rernu da se zagrije na 175°C. Pripremite povrće tako što ćete oljuštiti i na krupno narendati šargarepu i crni luk.
Spanać operite i pospite malo solju i ostavite da odstoji dok pripremite sve sastojke.
Procedite je i odmah ohladite u činiji ledene vode ili je isperite. Opet dobro ocedite i naseckajte.
Izmešajte sve suve sastojke: dve vrste brašna, prašak za pecivo, mleveno laneno semenje, so, biber i muskatni oraščić.
U velikoj činiji, u kojoj ćete kasnije spojiti sve sastojke, izmiješajte ručnom mutilicom jaja, jogurt, pavlaku, a zatim i narendanu koru i sok od pola limuna.
Dodajte šargarepu, luk i spanać ili blitvu.
To fino izmešajte, a zatim dodajte i lagano umešajte suve sastojke.
Napunite smesom modlice za mafine i pospite ih bundevinim semenkama. Pecite u zagrejanoj rerni oko 20-25 minuta.
Količina je za 12 projica. Služite toplo. Prijatno!

Sastojci

1 šolja heljdinog brašna
1/3 šolje kukuruznog brašna
1 kašičica praška za pecivo
3 kašike mlevenog lana
1 ravna kašičica soli
biber
pola kašičice mlevenog
muskatnog oraščića (proizvoljno)
3 jaja
1 šolja jogurta
sok i narendana kora od pola
limuna
3 kašike kisele pavlake
oko 100g belog sira
200g seckanog spanaća ili blitve
2 narendane šargarepe
1 narendan crni luk
semenke bundeve za posipanje

Heljdino brašno 2016-06-15T10:54:17+00:00

Ječmeno brašno

Ječmeno brašno je veoma bogato mineralina – kalijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem, cinkom, a naročito selenom, koji deluje i kao antioksidans. Sadrži i velike količine vitamina grupe B, kao i vitamine A, E i K.

Opsežna istraživanja koja su sprovedena u Americi, Kanadi i Australiji pokazali su da uvođenje celog zrna ječma, odnosno proizvoda od integralnog ječmenog brašna u ishranu pomaže smanjenju nivoa lošeg holesterola u krvi, kao i da veoma povoljno deluje na stabilizaciju nivoa šećera u krvi.

Ječmeno brašno je kao i sva naša brašna organsko, što znači da u gajenju ječma od koje je mleveno nisu korišćeni ni herbicidi ni pesticidi ni ostale agrohemikalije koje se u velikom broju koriste u kovencionalnoj poljoprivredi. Ječmeno brašno odlično je za pravljenje hrskavih ječmenih pogačica, kao i ječmenog hleba. Pakuje se u pakovanjima od 1, 3, 5 kilograma, ali i u većim pakovanjima po Vašoj želji.

Ječmeno brašno 2017-11-17T13:10:07+00:00