Integralno brašno

Brašno je sitno samlevena i prosejana pšenica (žito). Ali brašno se pravi (meljavom) i od kukuruza, raži, soje, ječma. Postoji i cementno brašno. No u daljem tekstu će biti reči o već pomenutom brašnu od pšenice, kukuruza i sl.

Naše integralno brašno

Preteča savremene mlinarske i pekarske industrije, stvorena na vodi u blagodetima prirode, viševekovna “Kumova Vodenica”, na iskonski način, ispod kamenova, melje sve vrste žitarica. Integralno brašno sa Kumove Vodenice koriste poznati beogradski restorani i prodavnice zdrave hrane. Pakovanja su od 1, 3 ili 5 Kg. Po potrebi i veća. Integralno brašno je zdravije i prirodnije u odnosu na industrijsko brašno.

Meljemo:

Prvobitna pakovanja brašna

Prvobitna pakovanja brašna iz Kumove Vodenice

Proizvodnja

Integralno brašno se nekada dobijalo mlevenjem između dva mlinska kamena od kojih bi se jedan okretao. Mlin je bio pokretan slobodnim padom vode preko točka. On bi okretao mlinski kamen preko prenosnog mehanizma. Mlinar je bio ta osoba koja je imala mlin. Posao meljave radio je najčešće za „ušur“. Ušur je deo samlevenog brašna koji bi ostajao mlinaru.

Danas postoje parni i električni mlinovi daleko većeg kapaciteta. U mlinovima se brašno i seje i pakuje u džakove.

U industrijskoj proizvodnji brašna, brašno za kupca se dobija mešanjem različitih vrsta brašna koja se opet dobijaju od različitih vrsta žita. Problem je u tome da kvalitetnija „tvrda“ žita imaju manje prinose, pa su samim tim i skuplja. Ovako se brašno tipizira, kao što se i mleko tipizira na određen procenat masnoće (na primer 2,8 %)

Brašno se proizvodi cele godine, žito se povlači za meljavu iz silosa, gde se žito čuva posle žetve. Zato je najbolje kupovati brašno pred žetvu jer onda ima najmanji procenat vlage, tj. od žetve je imalo vremena da se osuši.

U Vojvodini, gde postoji značajno iskustvo sa brašnom i njegovim čuvanjem, ono se čuva u drvenim sanducima, a ako se u brašnu pojave insekti (moljci i sl) to je samo znak da je brašno dobro.

Pre svakog mešenja brašno treba ponovo prosejati iz napred navedenog razloga, ali i da vazduh „uđe“ u njega, te da se hleb ili kolači bolje dižu pod uticajem kvasca.

Izvor: wikipedia.org