Vodeničarsko brašno opet svi žele
Treći Sabor na reci Toplici, pritoci Kolubare, okupio vodeničare Srbije u Markovoj Crkvi kod Lajkovca. Kukuruzno i pšenično integralno brašno samleveno u vodenici vraća se na trpeze, kao vid zdrave hrane
Uz želju da se vodeničko kolo okreće godinama i vekovima, juče je u Markovoj Crkvi, na obali reke Toplice, održan treći Sabor vodeničara Srbije. Okupilo se sedamdesetak vodeničara i pomeljara iz svih krajeva Srbije, a ove godine, prvi put, na saboru su bile i njihove kolege po zanatu iz Čajniča u Republici Srpskoj.
Pokraj znamenite Kumove vodenice na Toplici, desnoj pritoci reke Kolubare, dodeljena su majstorska pisma onima koji su od prošlogodišnjeg saborovanja do sada stasali u ovom, doskora zaboravljenom zanatu.
– Srpske vodenice su najznačajnije tekovine naše prošlosti i založnog prava na sopstvenu istoriju – rekao je otvarajući sabor Živorad Bojičić, predsednik Opštine Lajkovac. – Saborovanje vodeničara ima svoj dubok smisao, kao zaloga i uporište jednog od najplemenitijih zanata i smotra narodnog duha i srpske tradicije.
Najmlađi vodeničar u Srbiji, Đorđe Pavlović (15) iz Markove Crkve, i juče je zasukao rukave u Kumovoj vodenici, u kojoj ujam uzima već pet godina. Ovladao je bezmalo svim tajnama ovog zanata, kojim će se baviti i dalje, iako je upisao prvi razred Srednje poljoprivredne škole u Valjevu…
– Nije naporan zanat, jer ga volim – kaže Đorđe.
– Kad sam bio mlađi, dok su moji drugovi igrali fudbal, ja sam vreme provodio u vodenici. Međutim, mnogima od njih svidelo se šta i kako radim, pa su svojim očevima govorili: “Tata, kupi mi vodenicu.”
Dr Rade Jovanović, stručni savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, smatra da su vodenice pravi primer ruralnog razvoja i održivosti.
– Kukuruzno i pšenično integralno brašno samleveno u vodenici vraća se na trpeze, kao vid zdrave hrane – kaže dr Jovanović. – Pogotovo što je kukuruzno brašno odlično za ishranu osoba alergičnih na gluten. Uz odgovarajuće sertifikate, vodeničari bi svoje proizvode mogli da plasiraju na tržišta van Srbije.
Ove godine, prvi put na saboru učestvovali su i vodeničari iz Republike Srpske. Ovaj zanat, kažu, gotovo je nestao na prostorima levo od Drine.
SLAVA
Prvi put, ove godine, vodeničari obeležavaju svoju krsnu slavu, Malu Gospojinu, a nadamo se da ćemo se, ubuduće, svake godine, 21. septembra, okupljati u Markovoj crkvi – kaže Milan Pavlović, predsednik Društva vodeničara Srbije. – Ponosimo se što smo, za kratko vreme, uspeli da vodeničarski zanat otrgnemo od zaborava. Mnoge oronule vodenice širom Srbije se obnavljaju…
– Malo ljudi posvećeno je očuvanju vodeničarskog zanata u Republici Srpskoj – kaže Darko Ćaćić, vlasnik vek stare vodenice na reci Janji u Čajniču. – Nekada, na reci Janji, bilo je stotinak, a danas postoje samo tri vodenice. Međutim, mnogo više vodenica postoji i radi u Bosanskoj Krajini.
Izvor: Večernje novosti
Novinar: B. Puzović
